Jutro u Šumogradu. Sunce sija. Kukuriku! Tata Meda opet kasni. Trči, trči, trči sa šeširom na glavi. Tigar zvani Kan ga čeka. Kan je nekada bio opasan momak, a sada vozi plavi autobus: Brm, brm! Vrata kažu: Klap, klap! „Opet kasniš, Medo!” kaže Kan uz osmeh.
Mama Meda vozi svoj veliki bicikl. Zvon, zvon! Na biciklu sede Mediša i Medica. Idu u vrtić. Vuk Gaja na svom crnom velikom motoru ide u patrolu.
Odjednom, vreo vetar duva! Fuuu, fuuu! Iz pravca Livadograda ide crni dim. Kašalj, kašalj! Tamo je vatra! Crvena vatra se širi prema Šumogradu. Požar kaže: Puc , puc ali to je opasno puc!
Šefica Zečica prva vidi opasnost sa prozora svoje kancelarije. Ona brzo ustaje i viče: „Vatra ide na naš grad! Brzo, svi na posao!” Ona je fensi, ali sve organizuje jako brzo i dobra je u tome.
Vuk Gaja gleda dim skida sunčane naočare. „Aha! To je velika prirodna nepogoda! Moramo svi da radimo zajedno!” Tada ga poziva Tata Meda da ga pokupi „Gajo, polazi! Šuma gori!”
Vuk Gaja ide u garažu, ostavlja crni motor i uzima onaj veliki za dvoje. Seda na njega i kreće po Tatu Medu. Motor kaže: Brrrrrm, brrrrrm! Dolazi po Tatu Medu. Meda brzo uskače sa svojim šeširom i aktovkom. Stavlja svoje naočare. Idemo brzo da pomognemo ostalim.
Svi u Šumogradu pomažu. Nema straha! Šefica Zečica daje zadatke. Dabrovi trče u šumu. Oni seku drveće da zaustave vatru. Njihove testere kažu: Vizu, vizu! Posekli su jednu liniju drveća.
Krtica Krle, i vredne krtice kopjau kanal tako da vatra više ne može dalje!
Onda stiže Vuk Vučko. On vozi svoj veliki kamion. Kamion kaže: Vrm, vrm. U kamionu je mnogo, mnogo vode! Vučko sipa vodu iz kamiona: Šušššš!
Tata Meda, Vuk Gaja, Tigar Kan, pa čak i gospođa Lija uzimaju kofe i creva. Zahvataju vodu i prskaju: Pljus, pljus, pljus! Vatra se gasi. Dim odlazi. Šuma je opet sigurna i zelena! Svi se raduju.
Vuk Gaja prilazi svima. Uzima svoj gumeni čekić i ponosno kucka: Tup, tup. Gaja kaže: „Bravo, drugari! Kada se pojavi velika nepogoda, niko nije kriv. Ali kada radimo svi zajedno kao tim, možemo da pobedimo svaki problem!” Svi klimaju glavama i aplaudiraju.
Hajde da proslavimo! Svi idu kod Mame Mede. Ona je napravila brdo toplih, mirisnih kroasana za sve vredne radnike. Mljac, mljac, njam! Autobus Tigra Kana opet vozi, a
Šefica Zečica popravlja svoj fensi šešir i jako je zadovoljna kako se sve završilo, ali skupa sa Dabrom Dabom planira sadnju novog drveća i sa Krticom Krletom planira pojas za odbranu od nekog novog požara.
A Tata Meda samo zadovoljno trlja šape. He-he. Biće ovo još jedna sjajna, herojska priča za Šumski glasnik o tome kako je ceo grad spasio šumu. Grad je opet miran, čist i bezbedan a poslednji miris dima je polako nestajao.