Jutro u Šumogradu. Sunce sija. Kukuriku! Tata Meda opet kasni. Trči, trči, trči sa šeširom na glavi. Tigar Kan ga čeka. Kan je nekada bio opasan momak, a sada vozi plavi autobus: Brm, brm! Vrata kažu: Klap, klap! „Opet kasniš, jednom stvarno nećeš stići, Medo!” kaže Kan uz osmeh.
Mama Meda vozi svoj veliki bicikl. Zvon, zvon! Na biciklu sede Mediša i Medica. Idu u vrtić. Medica je srećna. U rukama drži igračku. To je mali zeleni dinosaurus. Mama Meda kaže: „Pazi da ga ne izgubiš.” Medica se smeje: „Neću!”
U vrtiću je sin Dabra Dabe. To je Mali Dabar. On je doneo čudnu metalnu kutiju sa antenom i puno dugmića. Deca gledaju. Radoznala su! Pritiskaju dugmiće: Klik, klik. Okreću antenu. Ništa se ne dešava.
Onda Medica okrene svog dinosaurusa prema kutiji. Mali Dabar slučajno pritisne veliko crveno dugme! Kutija zasvetli: Zzzz, zzzz! Dinosaurus zadrhti. A onda… poče da raste!
Dinosaurus je sve veći. I veći! I džinovski je i podivljao je, prorezao je ogradu i pobegao. Bum, tras! Grane pucaju. Deca viču: „Dinosaurus je pobegao!”
Vaspitačica zove Tatu Medu, a Tata Meda odmah zove Vuka Gaja, Vuk Gaja govori „Medo budi srpeman, polazimo! Pa mi imamo džinovskog dinosaurusa u šumi!”
Vuk Gaja ide u garažu. Ima puno motora, ali uzima onaj veliki za dvoje. Seda na njega, stavlja crne sunčane naočare i kreće po Tatu Medu do novinske agencije. Sada počinje akcija! Motor kaže: Brrrrrm, brrrrrm! Dolazi po Tatu Medu. Meda brzo uskače sa svojim šeširom i aktovkom. Stavlja svoje stare naočare za motor. Idemo u brzu akciju! Vrrrrm!
Voze se kroz šumu. Čuju lomljenje grana: Krrsš, tup, tras! Tamo, među drvećem, stoji ogromni dinosaurus. Ali on nije ljut. On je uplašen! Trči levo-desno i u panici je ali to je opasno, ogroman je.
Vuk Gaja podigne svoj veliki gumeni čekić i zavrti ga. Ali dinosaurus se još više uplaši! Poče brže da trči, obori Vuka Gaju na zemlju i gurnu Tata Medu.
Tada dotrči Medica. „Stanite!” viče Medica. Polako prilazi Dinosaurusu. Ona se ne plaši. Tiho kaže: „Znam da si uplašen. I ja bih se uplašila da sam ovolika.” Dinosaurus se smiri. Spusti glavu. Medica ga pomazi po nosu: Trlja, trlja. „Samo želiš da se igraš, zar ne?” Dinosaurus klima glavom.
Vuk Gaja kaže: „Ovo moramo da pokažemo Dabaru Dabi!” Odoše do dabrove radionice. Dabar Daba vidi kutiju i širi oči: „O ne! Deca su uzela moj izum za uvećavanje!” Tata Meda pita: „Možeš li da ga smanjiš?” Dabar Daba se nasmeje: „Ne brinite. Efekat traje samo nekoliko sati!”
I stvarno! Kako je sunce zalazilo, dinosaurus je počeo da se smanjuje. Sve manji, manji, manji i za tren oka je opet je postao mala zelena igračka. Medica ga uzme u ruke. Mali Dabar stidljivo kaže: „Nijee trebalo da diram tatine stvari.”
Vuk Gaja prilazi, uzima svoj gumeni čekić i blago kucka po šapi: Tup, tup. Gaja kaže: „Tako je, mališani. Ma šta radili, ne smete dirati stvari koje ne razumete. Posebno ako imaju veliko crveno dugme! Možete da napravite ogroman problem celom gradu. A ti Dabo, pazi da stvari koje nisu za decu ne budu na dohvat ruke, posebno ako od toga možemo svi da nagrabusimo” Svi se glasno smeju: Ha-ha-ha!
A Tata Meda samo zadovoljno trlja šape. He-he. Biće ovo još jedna sjajna priča za Šumski glasnik o džinovskom dinosaurusu iz vrtića.