Subota u Šumogradu. Sunce sija. Kukuriku! Vikend je, pa niko ne žuri. Plavi autobus polako prolazi kroz grad. Vozi ga Tigar Kan. Kan je nekada bio opasan momak, a sada uživa u laganoj vožnji: Brm, brm!
U kući porodice Medić vlada mir. Tata Meda ne ide na posao. Sedi u fotelji, pije topli čaj i odmara. Mama Meda veselo sprema doručka a Mediša i Medica se veselo igraju i spremaju se za najnoviju epizodu crtnaog filma.
Mediša i Medica sedaju ispred televizora. Hoće da gledaju crtani! Medica pritiska dugme: Klik, klik. Ali ekran je crn. Nema slike! „Tata, pokvario se crtani!” viču medvedići.
U isto vreme, Vuk Gaja sedi pali televizor, hteo bi da gleda svoj omiljeni detektivski film ali slika ne radi. Ekran kaže: Bzzz. U radionici Dabar Daba i njegova ekipa isto pale televizor, oni vole emisije o velikim mašinam. I kod njih je mrak! Nema televizije u celom gradu!
Vuk Gaja gleda crni ekran, a telefon mu zvoni, zove ga Vuk Vučko, ni on nema televizije a voli emisiju o kuvanju koja je uskoro na programu. Gaja se zamislio, “Izgleda da niko u gradu nema sliku. To je jedna velika nevolja!” Gaja zove Tatu Medu na telefon: Ring, ring! „Medo, nemamo televiziju, budi spreman”
Vuk Gaja ide u garažu. Ima puno motora, ali uzima onaj veliki za dvoje. Seda na njega, stavlja svoje crne naočare za sunce i kreće po Tatu Medu do njegove kuće. Sada počinje akcija! Motor kaže: Brrrrrm, brrrrm! Dolazi po Tatu Medu. Meda brzo oblači odelo, uzima svoju kapu i uskače na motor, stavlja svoje stare motociklističke naočare. Idemo u brzu istragu! Vrrrrm!
„Kuda idemo?” upita Tata Meda, „Moramo da pratimo kablove, ako niko nema televizje onda je kvar negde daleko!” odgovori mu smireno Vuk Gaja. Voze se kroz šumu, prate liniju velikih kablova na zemlji. Voze se i voze, odjednom, stop! Vuk Gaja koči: Škriiiip! Na granici između Šumograda i Livadograda rupa u zemlji! Pored rupe leži prekinuta gomila kablova. A iz zemlje izlazi jedna mala Krtica, to je Krle, On kopa tunel. Kop, kop, kop.
Gaja i Meda silaze sa motora. Krle, ti si prekinula kabl!” kaže Meda dok piše u blokčić. Krtica Krle trepće i kaže: „Ups! Ja samo pravim koristan tunel, tuda treba da ide podzemni prolaz.” Ali zbog tog tunela, ceo grad nema sliku!
„Moramo da pozovemo Dabra Dabu i njegovu ekipu ako oni ovo ne mogu da poprave u velikoj smo nevolji!„ kaže Meda, Gaja je pozvao Dabu.
Uskor stiže Dabar Daba i njegova ekipa na kamionu! Oni nose veliku kutiju sa alatom. Kuckaju, spajaju, lepe, seku, leme, stavljaju nove kablove, spajaju žice. Gotovo! Slika se vratila!
Vuk Gaja prilazi Krtici. Uzima svoj gumeni čekić i blago kucka po šapi: Tup, tup. Gaja kaže: „Krtice Krle, tvoje kopanje tunela ma koliko korisno ipak ne sme da ugrozi celi grad, pazi gde kopaš. Ma šta radila, makar to bilo i korisno kopanje tunela, ako ne vodiš računa o posledicama, možeš da napraviš ogromnu štetu.” Krle klima glavom: „Izvini, Gajo. Sledeći put ću dobro paziti.”
Hajde da proslavimo! Mama Meda je na svom biciklu donela tople, mirisne kroasane za sve vredne radnike. Mljac! Život u gradu se odmah vratio u svoj normalni ritam. Mediša i Medica veselo trče kući i konačno gledaju svoj omiljeni crtani.
A Tata Meda samo zadovoljno trlja šape. He-he. Biće ovo još jedna sačuvana priča za Šumski glasnik o nevoljam sa pokidanim kablom. Grad je opet miran, zabavan i siguran za vikend.