Hladno jesenje veče u Šumogradu. Sunce je zaspalo. U pekari Mame Mede gori toplo svetlo. Mama Meda je izvadila poslednju turu čokoladnih kroasana. Cela pekara miriše na čokoladu. Njam, njam!
Mediša i Medica su tu. Oni vredno pomažu mami i slažu kroasane na policu. Za stolom sedi Tata Meda sa svojim šeširom i aktovkom. On odmara i čeka svog druga Vuka Gaju da skupa pojedu ukusne kroasane.
Odjednom, zemlja drhti! Tup, tup, tup! Napolju se čuje veliki, duboki glas: „Dajte mi sve kroasane!” Vrata kažu: Klap! Na vratima stoji ogroman dinosaurus! Ima velike zube i dugačak rep. Medica i Mediša se plaše i zbunjeni su, Mama Meda gleda sa otovrenim ustima.. Dinosaurus strašno viče: „Ako mi ne date sve čokoladne kroasane, popeću se na krov i skakaću po krovu!” Mama Meda uzvikne: „O, ne!”
Tata Meda odmah skače sa stolice i brzo zove Gaju na telefon: Ring, ring! „Gajo, hitno pomagaj! Veliki dinosaurus je ispred pekare i preti da će skakati po krovu!”
Vuk Gaja je već bio na putu na velikom crnom motoru, na redovnoj večernjoj patroli. Čuje poziv i odmah skonta misteriju u svojoj glavi: „Aha! Pravi dinosaurus su davno nestali a i ne jede kroasane. Ovo je neka prevara!”
Gaja dodaje gas crni motor juri i kaže: Brrrrrm, brrrrrm! Gaja stiže pred pekaru za tren oka.
Dinosaurus i dalje viče: „Sve je moje!” Vuk Gaja silazi sa motora i gleda pažljivo. Dinosaurus hoda jako klimavo. Rep mu je skroz kriv. Gaja prilazi bliže. Uzima svoj veliki gumeni čekić. Zavrti ga i — Tras! Lupnu dinosaurusa po repu.
Odjednom se čuje: „Jaooo!” Rep pade na zemlju. Cela velika maska skliznu sa strane. Ispod maske uopšte nije dinosaurus. Tamo je vuk Vučko! Svi gledaju i šire oči. Trep, trep. Mama Meda stavlja šape na kukove: „Vučko! Jesi li ti normalan?!” Vučko spušta glavu i tiho kaže: „Pa… ja sam samo baš, baš želeo kroasane.”
Vuk Gaja prilazi mirno. Zvecka lisicama za pojasom. Uzima svoj gumeni čekić i blago kucka po šapi: Tup, tup. Gaja kaže: „Vučko, plašiti decu i pretiti krovom zbog slatkiša uopšte nije lepo. Ma šta radio i koliko god želeo kolače, ne smeš praviti haos i strah u gradu. Prijatelji se tako ne ponašaju.”
Gaja vadi lisice i vodi Vučka. Vučko je ovaj put idemo u mali šumski zatvor. Tamo nema čokolade. Tamo nema kroasana. Vučko u zatvoru ima da jede samo kelj i karfiol. Sedi sam i misli o svojim postupcima. Posle nekoliko dana, u zatvoru Vučko je rekao: „Mislim da više nikada neću krasti.”
Kada se vratio u Šumograd, Vučko tiho kaže Mami Medi: „Izvini.” Mama Meda mu pruža jedan mali kroasan: „Vidiš, Vučko, mnogo je lepše kada lepo pitaš. Jedan je sasvim dovoljan.” Svi se glasno i srećno smeju: Ha-ha-ha!
A Tata Meda samo zadovoljno trlja šape jer je ovo bila još jedna sjajna priča o mirnoj jesenjoj večeri i dinosaurus koji je umalo smazano sve kroasana za novi broj Šumskog Glasnika.