Misterija izgubljene dece
U Šumogradu je bio običan dan. Tata Meda opet kasni. Trči, trči sa šeširom na glavi. Tigar zvani Kan ga čeka. Kan je nekada bio opasan momak, a sada vozi plavi autobus: Brm, brm! Vrata kažu: Klap, klap! „Opet kasniš, Medo!” kaže Kan uz osmeh.
Mama Meda vozi svoj veliki bicikl. Zvon, zvon! Na biciklu sede Mediša i Medica. Idu u vrtić. Vuk Gaja u na velikom crnom motoru ide u patrolu.
Kada je Tata Meda stigao u kancelariju, Šefica Zečica popravlja naočare i viče Tati Medi: „Opet kasniš, Medo! Strašno!” Sve je u redu.
Posle toga, vaspitačica izvede decu u šetnju. Ptice pevaju, sunce sija. Ali dok su se igrali blizu šumskog puta, Mediša kaže: „Hajde malo dalje!” Medica kaže: „Samo malo!” I korak po korak… grupa deca ode duboko u šumu. Puteva više nema. Ugledali su jednu pećinu. Iz čiste radoznalosti, deca uđu unutra da vide šta ima. Baš tada, spolja se kamenje obrušilo ispred ulaza! Bum, tras, krah! Ostao je samo mali otvor kroz koji se vidi svetlo. Deca su zarobljena i ne mogu napolje!
U isto vreme, Vuk Vučko traži šumske jagode. Šeta i peva. Odjednom, čuje glas: „Upomoć!” Vučko dotrči do pećine. Vidi decu kroz mali otvor i širi oči. Medica viče: „Zarobljeni smo!” Vučko ozbiljno kaže: „Čuvajte se, idem po pomoć!” I potrči brzo, najbrže što može, pravo u Šumograd.
U Šumogradu je panika. Svi traže decu, a šuma je velika! Odjednom dotrčava zadihani Vuk Vučko i viče: „Znam gde su! Ušli su u pećinu i kamenje ih je zatvorilo!”
Šefica Zečica odmah preuzme organizaciju i zove svoje prijatelje iz Livadograda. Stiže krtica Krle i njegova družina. Krle kaže: „Mi znamo svaki tunel pod zemljom i iskopaćemo stazu!”
Vuk Gaja ide u garažu. Uzima veliki motor za dvoje. Seda na njega i kreće po Tatu Medu do agencije.Gaja stavlja crne sunčane naočare. Motor kaže: Brrrrrm, brrrrrm! Dolazi po Tatu Medu. Meda brzo uskače sa svojim šeširom i aktovkom. Stavlja svoje stare motociklističke naočare. Idemo u brzu akciju! Vrrrrm!
Stižu do pećine kroz šumu. Krtice su već tu i spremne su da kopaju pod zemljom: Trup, trup, trup! Ali prostor oko pećine je pun labavog kamenja i opasnih grana. Vuk Gaja odmah stupa na scenu. Skida sunčane naočare, uzima svoj veliki gumeni čekić i lisice, i postavlja sigurnosne trake. Gaja usmerava i obezbeđuje čitav prostor tako da krtice mogu potpuno mirno i bezbedno da rade svoj posao.
Krtice kopaju vredno i bez brige jer ih Gaja čuva. Spajaju tunele i otvaraju prolaz odozdo. Put je spreman! Deca izlaze napolje iz pećine, jedno po jedno. Svi su na bezbednom i zdravi! Šefica Zečica je srećna.
Vuk Gaja prilazi Mediši i Medici. Uzima svoj gumeni čekić i blago kucka po šapi: Tup, tup. Gaja kaže: „Mali medvedići, šuma nije opasna ako ste blizu odraslih. Ali ma šta radili, nikada ne smete sami odlaziti duboko u šumu i ulaziti u pećine iz radoznalosti. Igra bez pravila može postati veliki problem za ceo grad.” Mediša i Medica klimaju glavom: „Obećavamo, nećemo više nikada.”
Hajde da proslavimo! Svi idu nazad u grad. Krtice su heroji dana, a Vuk Vučko je dobio veliku čokoladu od Mame Mede jer je bio dobar i odmah javio gde su deca.
A Tata Meda samo zadovoljno trlja šape deca su bila sigurna naučila su lekcij a ovo je još jedna sjajna priča za njegovu rubriku Misterije Šumskog Glasnika.